Mnogi bi na prvi pomen lečenja diskus hernije pomislili na hirurški zahvat. Međutim, treba znati da se njemu pribegava tek onda kad su iscrpljene sve ostale metode i načini lečenja.

Sve češće se pacijenti odlučuju na metode koje nisu operativne, posebno zbog straha od operacije, kao i zbog postoperativnog toka, odnosno toga koliko će sam zahvat biti uspešan.

Diskus herniji retko prethode traume, odnosno povrede, a češće je slučaj da se ona javlja zbog promena koje su degenerativne prirode. Tegobe koje prate pacijete koji imaju diskus herniju jeste bol u leđima (diskus hernija veoma često pogađa lumbalni, odnosno donji deo leđa). Drugi naziv za diskus herniju jeste kičmena kila, a ta kila, odnosno izbočina se javlja na samom disku između pršljenova i vrši pritisak koji rezultuje bolom u leđima.

Eliminisanje bola

Postoje mnogobrojni načini kako se može pristupiti u terapiji diskus hernije. Ukoliko bol nije nepodnošljiv, ali je s druge strane hroničan, lečenje diskus hernije treba započeti time što će se taj bol ublažiti. To se uglavnom postiže upotrebom lekova protiv bolova u kičmi. Međutim, rešenje problema se na taj način ne postiže na duže staze, lekovi protiv bolova se koriste samo kao početna stanica u lečenju diskus hernije. Daleko od toga da će oni rešiti uzrok. Ono što bi u lakšim slučajevima moglo da utiče na poboljšanje stanja kičme jesu vežbe kojim se jača kičmeni stub, a one podrazumevaju vežbe za jačanje leđnih i stomačnih mišića.

Fizikalna terapija u lečenju diskus hernije

Fizikalnu terapiju pripisuje lekar specijalista fizijatrije. Ona podrazumeva rad na jačanju leđnih i trbušnih mišića, čime se postiže to da kičmeni stub bude savitljiviji. Takođe, prepisuju se određene vrste masaže, kao i stimulacije elektro i magnetnim talasima. Fizikalna terapija može dosta da pomogne u lečenju diskus hernije ukoliko pacijent ima umerene tegobe.

Kada je operacija neizbežna

Uvreženo je mišljenje da lečenje diskus hernije može biti uspešno jedino ukoliko se uradi hirurši zahvat. Međutim, operacija se prepisuje onda kada je stanje kičme takvo da je pacijentu onemogućeno normalno funkcionisanje. Naime, operacija u lečenju diskus hernije je neizbežna kada pacijent trpi nesnosne bolove, kada mu bolovi onemogućavaju kretanje i najosnovnije aktivnosti, kada dođe do teških oštećenja nerava, kada trnu ruke i noge, i kada se javlja jaka glavobolja, na koju se nadovezuje vrtoglavica, a može se javiti i problem sa mokrenjem i potencijom.

U praksi se najčešće pribegava operaciji diskus hernije endoskopskim putem, u kojoj se sa izuzetno malim rezom odstranjuje ono što pritiska nerve. S tim što je neizbežno reći da je takav zahvat svrsishodno uraditi ukoliko na kičmi nema degenerativnih promena, u koje spadaju bolesti poput skolioze. Kao i svaki hirurški zahvat, i ovaj zahteva određeni postoperativni tok, koji podrazumeva tronedeljni odmor i izbegavanja pokreta koji ne prijaju kičmi (dizanje tereta, ustaljeni pokreti…). Takva operacija ne iziskuje dug boravak u bolnici, a samo trajanje operacije je oko jedan sat. Lečenju diskus hernije operativnim putem neki pacijenti pribegavaju vrlo brzo nakon izraženih ozbiljnih simptoma, dok se pojedini teško odlučuju zbog straha od toga kako će teći postoperativni tok i da li će zahvat biti uspešan.