Zametak ustanovljavanja Narodne biblioteke Srbije veže se za prve vesti iz 1832. koje govore o prvim sređivanjima knjiga pri knjaževskoj tipografiji po principima „jevropejskih biblioteka„. Mada, istinu govoreći još je 1829. Gligorije Vozarević, prvi kjigovezac, knjižar i izdavač obnovljene Srbije, osnovao Čitalište beogradsko koje je bilo preteča Biblioteke.

Izvor slike: TT Group.

Do 1831. godine osnivaju se važne kulturne ustanove: Biblioteka Matice srpske, Velika škola, Knjažesko srpska tipografija, a nakon osnivanja Narodne biblioteke 28. februara 1832. godine pokreće se lavina: ulaže se u kulturu i osniva čitav niz specijalnih i visokoškolskih biblioteka. Nabrojmo tek nekoliko: Biblioteka Srpske akademije nauka.

Prva naučna biblioteka Društva srpske slovesnosti, zatim Lekarska biblioteka, Biblioteka Srpskog liceja, otvaraju se Čitališta u Novom Sadu i svim većim gradovima Srbije itd.

* Milovan Spasić, činovnik Popečiteljstva prosveštenija 1844. dobija zadatak da knjige Narodne biblioteke uredi, kompletira zbirke i da sve popiše. Tako se on može smatrati prvim biblotekarom Narodne biblioteke, iako nije zvanično bio njen službenik.

* 8. januara 1858. pojavljuju se Pravila biblioteke u kojima je po prvi put u zakonskoj formi određen karakter Biblioteke kao nacionalne ustanove i predloženo ime Narodna biblioteka. U Pravilima su dati osnovni principi nabavne politike koji se i do danas poštuju: Citiram:

Narodnoj biblioteci pri Popečiteljstvu prosveštenija treba nabavljati: svaku srpsku knjigu, svaku knjigu koja se tiče srpskog naroda bilo na kom jeziku,  iz svakog razdela književnosti najvrstnije knjige, bile na kom jeziku.“

* 1853. Narodna biblioteka dobija prvog „pravitelstvenog“ bibliotekara. To je bio Filip Nikolić. Nikolić je kompletirao i sredio fondove, dobio budžet za Biblioteku i sve publikacije inventarisao i katalogizirao. Decenijama kasnije uz upravnike poput Janka Šafarika, Stojana Novakovića i ostale kulturne pregaoce, Narodna biblioteka je napredovala i rasla sa svojim čitaocima.

Kako je kompjuter menjao izgled i rad Narodne biblioteke?

Bibliotečki svet je morao da se menja usled eksplozije znanja XX veka. Čuvanje građe je jedna stvar- nađe se mesto u magacinu obaveznom primerku bibliotečke građe (knjizi, novini, kaseti i disku), oni dobiju svoju signaturu, pečat i inventarni broj, ali kako pretražiti to „brdo materijala“? Štampani katalozi su postajali glomazni, neaktuelni. Lisni katalozi zauzimali su prostor, a da više nisu mogli biti ažurirani usled sve veće brzine pristizanja knjiga. Knjižni i neknjižni bibliotečki materijal je vapio za metodama i sredstvima automatske obrade, čuvanja i pretraživanja bibliotečke građe, integrišući poslovanje biblioteka i povezujući ih u mreže.

U međuvremenu, elektronika i kompjuteri su ušli u sve pore društva, počeli da menjaju način učenja, poslovanja, naše živote. Korisnici su uvek bili i ostali: zahtevni, detaljni i uporni. Njima se moralo izaći u susret, nije bilo izbora. Svi su morali da uče principe rada tih, tada novih sistema- DOS, Bios, Windows. Kako je to kompjuter menjao izgled i rad Narodne biblioteke?

  • Godine 1985. Narodna biblioteka pokušava da uvede automatsku obradu podataka u bibliotečko-informacionu delatnost, ali bezuspešno. Projekat Sistema naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije (SNTIJ) par godina kasnije radi na modelu uzajamne katalogizacije bibliotečkog poslovanja, u okviru centralizovane računarske mreže.
  • Usvojen je UNIMARC kao jedinstveni format za razmenu podataka i strukturiranje baze podataka i mreža VAX-Digital računara kao tehnička podrška sistema. U isto vreme Narodna Biblioteka započinje sa katalogizacijom publikacija pred izlazak iz štampe, izrađujući za monografije kataloški zapis u publikaciji – CIP (Cataloguing In Publication).
  • Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije razvija se od 1989. godine. On je obuhvatao svu novo-primljenu bibliotečku građu, te je time lisni katalog postao neupotrebljiv. Listići su prestali da se štampaju juna 1991. godine.
  • Narodna biblioteka kupuje 1991. godine računar VAX-4000/300 i izgrađuje terminalsku mrežu obezbeđujući na taj način računarsku infrastrukturu. Biblioteka učestvuje u mnogim važnim naučnim projektima u narednim godinama i pažnju posvećuje unapređenju delatnosti. Osniva se multimedijalni centar za on-line pretraživanje baza podataka na kompakt disku (CD-ROM).
  • Lokalna računarska mreža postaje aktivna 1996. godine, računarska oprema Biblioteke je povezana u sistem i omogućen pristup Internetu. Centar za naučne informacije i referalnu delatnost Srbije (KOBSON) obezbeđuje web pristup elektronskim bazama časopisa. U rad KOBSON-a uključene su sve biblioteke u naučnoistraživačkim ustanovama (univerzitetima, fakultetima, institutima).
  • Retrospektivna konverzija (prebacivanje podataka iz štampanih i lisnih kataloga u elektronske) nije nikad urađena. Konačan rezultat realizacije tog projekta biće potpuno automatizovan katalog Biblioteke, dostupan preko računara, na licu mesta i preko Inerneta svim korisnicima na nacionalnom i internacionalnom nivou.

    Tek takav elektronski katalog odraziće u potpunosti ukupan fond NBS-a koji broji preko 5 miliona jedinica građe najrazličitijeg formata i porekla.

    Od 1990. godine postoji samo elektronska katalogizacija i elektronski zapis svih publikacija, bilo štampanih bilo posebnih zbirki (audio-vizuelna građa, video kasete, ploče, CD-ovi)

  • Projekat Virtuelne biblioteke Srbije (VBS) počinje da se realizuje od 2003. godine. On podrazumeva izgradnju sistema uzajamne katalogizacije sa centralnim elektronskim katalogom i mrežom biblioteka koju čine sve biblioteke u Srbiji. Cilj je da se od fondova svih biblioteka u Srbiji izgradi sveobuhvatna, virtuelna biblioteka. Članice sistema COBISS.SR za sada čine ukupno 342 biblioteke: nacionalne, univerzitetske i visokoškolske, javne, specijalne i školske. Objedinjavanjem informacija o bibliotečkim fondovima svih biblioteka u Srbiji čitaoci će moći preko Interneta da pretražuju bazu podataka (bilo iz biblioteke, bilo od kuće) i dobiće informacije o traženoj publikaciji, bez obzira u kojoj se biblioteci ona nalazi.
  • Digitalna NBS aktivna je od 2002. godine, a prvi projekti su bili: Srpska dečja digitalna biblioteka i Kreiranje interne baze podataka za skenirane stranice dnevnog lista Politika. Odeljenje za razvoj Digitalne NBS, jedino takvo u celoj Srbiji postoji od 2004. godine. Digitalna NBS, http://digitalna.nb.rs/ broji više od 100 onlajn dostupnih digitalnih zbirki, koje se mogu pretražiti. Neke od zbirke NBS dostupne su u i putem portala Evropske biblioteke i Europeane.
  • Sve je više časopisa koji izlaze u onlajn formatu. U elektronskom katalogu u zapisu za takav format časopisa postoji link ka digitalnoj interpretaciji opisanog sadržaja. Evo jednog primera.Boldovan je link ka sajtu na kom se nalazi ovaj časopis i koji možete otvoriti, dobiti brojeve u pdf formatu i po potrebi ih štampati:

MATEMATIKA i informatika [Elektronski izvor] :
časopis za popularizaciju matematike i informatike. –
Elektronski časopis. – 2013-   . – Niš : Prirodno-matematički fakultet,
2013- Način pristupa (URL): http://www.pmf.ni.ac.rs. – Nasl. sa nasl. ekrana.
– Opis izvora dana 9. 12. 2013..- Numeracija godišta zamenjena numeracijom broja.
– Je nastavak: Matematika i informatika = ISSN 2334-9549
ISSN 2334-9557 = Matematika i informatika (Online)
COBISS.SR-ID 203368716

Na kraju, evo jednog malog primera, ali koji sve govori. Kasno je, već je prošla ponoć, a čitaocu biblioteke je rano ujutru neophodno da pročita par stranica iz knjige „Individualni preduzetnik, pravni okvir poslovanja.

On sasvim komotno ulazi na sajt NBS, u elektronskom katalogu pretraži i nađe signaturu spomenute publikacije, poruči je u dva klika na određena polja (sve koristeći broj svoje članske karte). Revers se ujutru odštampa na štampaču u depoima, podaci sa reversa su informacija za knjižničara gde se knjiga nalazi i on je šalje je u čitaonicu. Spomenuti korisnik može već u 8 sati ujutru da je preuzme i na pultu fotokopira potreban tekst.

Došlo je to novo vreme – digitalna era, tehnološki bum, kako god ga zvali. Ko se nije prilagodio i samoobrazovao, biće mu mnogo teže.

Napisala: Valentina Branković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *