Muzeje vina imaju mnogi gradovi sveta: Bordo, Santorini, Santa Rosa u Kaliforniji, Porto u Portugalu i mnogi drugi.

Muzej vina Aleksinac

Srbija ima Muzej vinogradarstva i vinarstva u Aleksandrovcu. Osnovan je krajem marta 2000. godine sa ciljem da

„sakuplja, čuva i pravi izložbe svih predmeta koji svedoče o vekovnom postojanju ove poljoprivredne delatnosti u Srbiji“.

Vino se u župskom kraju pije više od 3.000 godina, a proizvodi od 12. veka. U Župi se gaje fenomenalne sorte grožđa poput prokupca, smederevke, sovinjona, župljanke, rizlinga, šardonea, tamjanike.

Planine Jastrebac, Kopaonik, Željin i Goč štite Župu od jakih planinskih vetrova, a broj sunčanih dana u godini je optimalan. Takvi klimatski uslovi izuzetno pogoduju uzgajanju vinove loze, i to svih sorti grožđa koje se gaje u vinogorjima Evrope.

Muzej vinarstva je smešten u prostorijama vinskog podruma nekadašnje vinogradarsko-poljoprivredne škole koja je sagrađena 1924. godine.

Zgrada muzeja je prostrana, sagrađena u tri nivoa, a ima više celina.

Poljanski dvor je prostorija koja svedoči o načinu života i pravljenju vina na prostoru Župe.

U Vrionici se nalaze sprave kojima se grožđe prerađivalo na tradicionalana način, ali i starinske alatke: muljače, vage, burad, prese, kazani i svi su deo muzejske kolekcije.

U sobi Župskih majstora vina stalna je postavka vina i pića. U hodnicima i u holu se nalaze fotografije poznatih vinarskih porodica kao i čuvene župske poljane, vinogradarska naselja, vajati gde su vinogradari provodili letnje dane.

U sobi Vinski zbor se okupljaju vinogradari sa tradicijom. Poslušajte intervju sa jednim od najpoznatijih:

Video klipa je preuzet odavde: Agromedia.rs/poljoprivredna-emisija-svet-poljoprivrede

Oni ovde rado raspravljaju o vinu i sastaju se sa pesnicima, glumcima slikarima.

U krugu muzeja nalaze se protivgradni top iz koga se nekad pucalo i kojim su vinogradari rasterivali gradonosne oblake, a tu su i šinska kola sa bačvom.

Ko je idejni tvorac muzeja

Idejni tvorac Muzeja je Gvozden Đolić i profesor Nebojša Marković. Ceo poduhvat je ostvaren uz pomoć Opštine Aleksandrovac i kompanije „Vino Župa„.

Oko 50 porodičnih vinarija radi u ovom kraju. Iz malih aleksandrovačkih vinarija godišnje se „natoči“ oko 20 vagona vina, koja odlaze put Evrope, SAD, Azije.

Ekskluzivne degustacije neke od probranih vina moguće su i u muzeju. Muzej daje doprinos očuvanju autohtonih sorti tamanike i prokupca. Gosti su uglavnom turisti, domaći i strani, ima i predstavnika diplomatskih službi.

Župske berbe

Organizuju se i kulturna događanja: koncerti, izložbe slika i pesničke večeri. Jedan je od organizatora Svetotrifunskih svečanosti, međunarodnog Sajma vina u Aleksandrovcu i privredno-turističke manifestacije – Župske berbe.

Sveti Trifun je i dan Opštine Aleksandrovac kada se orezuju prvi čokoti vinove loze i tako simbolično obeležava početak radova u vinogradima. Direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva ima želju da ova institucija postane deo potencijalnog Instituta za vinogradarstvo gde će se ispitivati nove sorte grožđa, ali i da se pod njegovim okriljem osnuju enološka laboratorija i pintarska radionica koje bi sačuvale tradiciju pravljenja drvenih vinskih sudova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *