Traženo, atraktivno, ali vrlo zahtevno zanimanje je zanimanje prevodioca. Oglasi kako na internetu tako i pisani, prepuni su prevodilačkih usluga koje se nude bilo od samostalnih prevodilaca, bilo da su u pitanju prevodilačke agencije. Budući da je ponuda tako velika stiče se utisak da svako ko iole poznaje neki jezik može postati prevodilac. Uz pomoć brojnih programa za prevođenje i solidno poznavanje jezika moguće je prevesti neki kraći i lakši tekst. Ipak to nije dovoljno da bi se neko nazvao prevodiocem.
Za prevođenje je potrebno poznavanje stranog, ali i znanje maternjeg jezika na visokom nivou, čime se ne može pohvaliti veliki broj ljudi. Mnogo reči i u našem jeziku postoji da im ne znamo značenje. Tehnički tekstovi znaju biti izuzetno zahtevni i teški za prevođenje, ukoliko niste dobar poznavalac baš te oblasti. Dakle, da bi tekst bio precizno preveden potreban nam je stručnjak i profesionalni prevodilac.
Procesi prevođenja
Na osnovu potrebe tržišta i zahteva klijenata formiraju se i načini procesa prevođenja. Jedno je, gore pomenuto, pismeno prevođenje.
Pismeno prevođenje
Pismeno prevođenje se odnosi na prevod fizičkih dokumenata. U gotovo sve prevodilačke agencije stiže materijal u elektronskoj formi, a dalje ga prevodilac obrađuje i ako je potrebno uz saradnike priprema za štampu. Bez obzira o kojoj vrsti teksta se radi prevodilac mu mora posvetiti jednaku pažnju i voditi računa o materiji i terminologiji. Neophodno je datom tekstu prilagoditi stil, jezik i način izražavanja.
Prevođenje sa overom sudskog tumača
Prevođenje sa overom sudskog tumača je specifičan vid pismenog prevođenja. Sudski prevodilac je osoba ovlašćena od strane suda koja osim prevođenja ima ovlašćenje i da izdaje overeni prevod dokumenata. Ovi prevodioci imaju samostalne kancelarije, a mogu poslovati i u okviru prevodilačke agencije. Sudski tumači svojim potpisom i pečatom garantuju da je prevod veran originalu. Njihova uloga je neophodna u javnim državnim ustanovama.
Usmeno prevođenje
Usmeno prevođenje je nešto složeniji i zahtevniji proces. Postoje dve vrste usmenog prevođenja: simultano i konsekutivno prevođenje.
Simultano prevođenje
Simultano prevođenje podrazumeva niz različitih aktivnosti. To je složen proces koji zahteva slušanje i analizu sadržaja, unapred stvaranje predstave o onome što još nije izrečeno, a potom i prevod na ciljani jezik. Kada je reč o višečasovnom prevođenju poželjno je da prevodilčka agencija angažuje dva ili više prevodioca kako bi se smenjivali tokom rada. To proističe iz toga što je za simultano prevođenje neophodan visok nivo koncentracije. Kada je ovaj vid prevođenja u pitanju koristi se i posebna tehnička oprema. Samim tim simultano prevođenje zahteva angažovanje minimum jednog tehničara koji je zadužen da vodi računa da oprema ispravno funkcioniše.
Konsekutivno prevođenje
Konsekutivno prevođenje podrazumeva prevođenje bez korišćenja tehničkih uređaja koji se koriste za simultano prevođenje. Kada govornik završi kompletno izlaganje onda govori prevodilac. Konsekutivno prevođenje takođe zahteva koncentarciju, ali i korišćenje posebne tehnike beleški kako bi prevodilac lakše zapamtio govornikovo izlaganje. Ovaj vid beleški koristan je naročito ako se prevode duži odlomci. Prilikom dogovaranja posla simultano prevođenje ima prednost u odnosu na konsekutivno, jer kod simultanog pevoda prevođenje teče sa vrlo malim zakašnjenjem što omogućava kraće trajanje organizovanog događaja. Konsekutivno se češće koristi na događajima gde je prisutan manji broj ljudi. Dobra strana ovog načina usmenog prevođenja je što ne zahteva korišćenje tehnike i samim tim se angažuje manji broj ljudi.