Otpornost na vatru je sposobnost da se izdrži vatra ili pruži zaštita od nje tokom određenog vremenskog perioda. Meri se u skladu sa procedurama ispitivanja otpornosti na vatru koje su standardizovane u Evropskoj uniji prema EN i BS EN normama.
Šta je klasa otpornosti na vatru?
Građevinskim materijalima i konstrukcijama se dodeljuje klasa otpornosti na vatru nakon detaljnih postupaka ispitivanja. Ove klase su izražene kvalitativnim karakteristikama i jedinicom vremena, što znači da uzorak može da izdrži vatru tokom datog vremenskog perioda.
Kako se testira i meri otpornost na vatru?
Test otpornosti na vatru obično uključuje zagrevanje uzorka do unapred određene temperature, a zatim se izlaže simuliranim uslovima gorenja tokom određenog vremenskog perioda. Vreme potrebno da materijal ili konstrukcija izgubi atribute otpornosti na vatru se meri i koristi kao indikator njegove otpornosti na vatru.
Vremenski okvir u kojem uzorak izdržava vatru se meri minutima i takođe mu se dodeljuju REI atributi, što objašnjavamo u sledećem paragrafu.
Testovi otpornosti na vatru su uglavnom fokusirani na strukture, a ne samo na materijale, kako bi bolje odražavali osobine stvarnih zgrada.
Šta znači REI?
REI su tri karakteristike otpornosti na vatru definisane normom EN 13501, i one su sledeće:
- Nosivost (R): trajanje sposobnosti da se izdrži izlaganje vatri bez gubitka stabilnosti konstrukcije.
- Integritet (E): Vreme tokom kojeg pamučni jastučić zaštićen ispitivanim materijalom ostaje nezapaljen, ili drugim rečima, sprečava širenje vatre i gasova. Može, međutim, doći do širenja toplote na drugu stranu.
- Izolacija (I): Vreme u okviru kojeg se temperatura neizložene površine uzorka povećava za 140 °C.
Zaključak
Otpornost na vatru je važna osobina materijala koji se koriste u zgradama koje zahtevaju dobru pasivnu protivpožarnu zaštitu. Razumevanjem procesa kojim se otpornost na vatru testira, obezbeđujete da vaši materijali ispunjavaju zahteve potrebne za takvu upotrebu.