U bajkama, mitovima i legendama, u mnogim basnama i pričama o životinjama, kao i narodnoj poeziji, ptice imaju veoma važnu simboliku. One često imaju ulogu učitelja, inovatora, glasnika… Srednjovekovni rukopis Fiziologus (1879), koji je obradio Stojan Novaković, srpski diplomata, filolog i istoričar književnosti, smatra se najstarijim pisanim srpskim spomenikom o pticama.
Ne kaže se bez razloga da ljubav daje krila i da neko leti „na krilima ljubavi“. Različite ptice često se uzimaju i kao simboli mnogih nacija. Uopšteno gledajući, zbog svoje sposobnosti da se uzdignu, pobegnu, otputuju i stignu do nepristupačnih mesta, ptice ne najčešće uzimaju kao simboli slobode. U narednim redovima izdvojili smo samo nekoliko njih sa čijom simbolikom se redovno susrećemo, iako su ptice kao simboli neiscrpan izvor značenja i tumačenja.
Orao – najrasprostranjeniji ornitološki amblem
Orao je pre svega simbol snage i moći, i to je glavni razlog što ga toliki broj zemlja uzima kao svoj ornitološki amblem. Orao je bio simbol Rimskog carstva, odakle su proizišli simboli mnogih kasnijih država. Preuzele su ga fašistička Italija, kao i nacistička Nemačka. Od Nemaca su ovu impozantnu pticu kao simbol preuzeli i Poljaci, na čijem grbu se nalazi jednoglavi orao. Simbol je i Sjedinjenih Američkih Država, gde u jednoj kandži drži 13 strela, a u drugoj maslinovu grančicu sa 13 listova (što označava broj američkih kolonija koje su ustale protiv Engleza u Ratu za nezavisnost). Orao koji davi zmiju nalazi se i na zastavi Meksika. Predstava dvoglavog orla sreće se na grbu Srba i Rusa, koji su ga pak preuzeli od Vizantinaca.
Iako se uzima kao simbol tolikih moćnika i često stavlja na grbove i zastave, zanimljivo je da ptica orao i ne pokazuje neku hrabrost kada dođe u situaciju da brani svoju teritoriju, mada je preterano reći da je kukavica. Osim toga, orao je i jedan od ptičjih simbola koji je opravdano i s razlogom našao svoje mesto i u našoj književnosti, kao na primer u naslovu poznatog Ćopićevog romana „Orlovi rano lete“.
Soko – viteški simbol
Soko se upušta u smele i vratolomne letove kako bi uhvatio plen, za razliku od orla koji je, uprkos široko zastupljenoj pozitivnoj simbolici, pobornik osvajanja plena bez imalo truda. Jedan je od najvažnijih viteških simbola u narodnoj poeziji, u kojoj često nailazimo na sintagmu „soko sivi“. I sam je pravi vitez među pticama i najlepši među grabljivicama. Glasnik je duhovnog svetla i gospodar brzine, zbog čega se u narodnoj književnosti neretko predstavlja kao lovac na „utve zlatokrile“. Zanimljivo je da i Pobednik (Vesnik pobede), najpoznatiji spomenik na Beogradskoj tvrđavi, u desnoj ruci ima spušten mač kao simbol mira, dok u levoj drži upravo sivog sokola koji predstavlja simbol nepobedivosti.
Decu (ne) donose rode
Verovanje da rode donose decu kod nas je stiglo najverovatnije u 19. veku, sa Zapada, pretpostavlja se iz Nemačke. Priča da su decu donele ove elegantne ptice, prijatelji roditelja, postala je popularna u hrišćanskim zajednicama kada je trebalo objasniti deci kako su došla na svet. Naime, želelo se da način na koji se razmnožavanju ljudi, u objašnjenju deci, bude lišen veze sa seksualnošću. Ove ptice kao simboli našle su se u čuvenim Andresenovim bajkama, a širenju ovog verovanja doprinela je bajka „Rode“, pomalo surova i nemilosrdna. Hans Kristijan Andersen je inspiraciju za svoju literarnu obradu nesumnjivo našao u narodnom predanju i staroj antičkoj mitskoj temi o oholoj i lepoj pigmejskoj kraljici Enoji, koju je ljubomorna Hera pretvorija u rodu.
Mnogi će se začuditi, ali reč roda, po svoj prilici, ipak nema etimološke veze sa starim sveslovenskim korenom reči kao štu su rod, roditi, rođenje i sl. Najverovatnije je grčkog porekla, s obzirom na činjenicu da su Grci krupne vrste čaplji, ali i rode, imenovali rečju – erodis. Za razliku od mračne potke grčkog mita i amorfne predstave rode sa bebom u kljunu, koja se različito tumači (neki rodu povezuju sa krađom beba, a drugi sa donošenjem i poklanjanjem) , vraćanje roda, koje su kao i laste ptice selice, simbolizuje dolazak proleća. Kažu da roda, dugonogi gost, donosi sreću i mir onoj kući na čijem krovu ili odžaku se ugnezdi.
Najpoznatiji simbol proleća – lasta
U narodu postoji verovanje da su lasta i roda drugovi, jer su obe glasnici proleća i simboli blagostanja. Kuća ispod čije strehe se nalazi lastino gnezdo smatra se zaštićenom, a sličan slučaj je i sa rodama. Ukoliko se neka od ove dve ptice potkrade i u vaše snove, kažu da je i to dobar znak. Zato je posebna nesreća uništavati njihova gnezda. Mnoge kulture imaju svoje specifične mitove i legende koje se odnose na laste. Lasta je kao simbol proleća motiv koji se sreće na mnogim umetničkim delima čuvenih slikara, kao i u književnosti. Poznata izreka Jedna lasta ne čini proleće potiče zapravo iz Aristotelove Nikomahove etike. Njome se želi reći da je potrebno da prođe neko vreme pre nego što se donesu određeni zaključci, jer se ne treba prerano veseliti (npr. radovati se da su stigli topliji dani).
Kako su vrane „popile svu pamet“?
Ptice kao simboli mogu biti i vrane. Kada je reč o ovoj porodici ptica, njoj pripadaju sive i crne vrane, gavranovi, čavke, ali i svrake i kreje. Priroda ih možda nije obdarila lepih glasom i izgledom, ali je to nadoknadila njihovom inteligencijom, zbog čega su predmet brojnih naučnih istraživanja. Pored toga, vrane važe i za veoma „kolegijalne“ životinje i velike prijatelje među svojom vrstom. Ne kaže se bez razloga da „vrana vrani oči ne vadi“, premda se ova izreka češće koristi u negativnom kontekstu. Iako su gavranovi sa svojim zloslutnim perjem često donosioci loših vesti i simbol nesreće (posebno u našoj narodnoj poeziji, u kojoj je poznat i čest stih „doletela dva vrana gavrana“), nema sumnje da su jedna od najinteligentnijih ptičjih vrsta. Ni čuveni grčki basnopisac Ezop nije odoleo da u svojim pričama pohvali njihovu mudrost, premda se ona ne može porediti sa mudrošću i lukavstvom lisice. Vrane su, dakle, zaista „svu pamet popile“.
Petao – zavodnik
Petao je nacionalni simbol Francuske. Krivac za to je verovatno tek igra reči. Na latinskom se petao kaže gallus, a stari naziv za Francusku je Galija. Uprkos tome što se ova simpatična ptica uzima za simbol jedne nacije, petao će, kada se oseti ugroženim, u strahu početi smešno da kukuriče i odmaći će se u stranu, uprkos svom hvalisavom kočoperenju kojim se diči po kokošinjcu. Otuda i Senekina pošalica da je svaki petao kralj u svome kokošinjcu. Ipak, nesumnjivo je da je sa svojim blistavim, sjajnim perjem i krestom, simbol ponosa i zavodnika. Petao je i jedan od tradicionalnih kineskih simbola koji su u direktnoj vezi sa napretkom i blagostanjem. U slovenskoj mitologiji, petao je jedan od najvećih solarnih simbola. Poznato je da u narodu postoji verovanje da su nečista bića i zle sile koje haraju noću prisutne samo do pojave prvih petlova. Kada kukuriče pred vratima, petao najavljuje goste.
Bezazlenost golubova i nežnost grlica
Golub i grlica su nosioci možda najlepše simbolike u moru ornitoloških simbola. Golubica s grančicom masline u kljunu uzima se za biblijski simbol mira. Beli golubovi, kao simbol koji prati venčanja, ujedno su i predznaci bračne sreće. Za grlice je poznato da su najvernije među pticama, da su monogamne, nežne i lako pripitomljive. Zbog toga su one simbol večne ljubavi, a zaljubljeni parovi često se porede sa grlicama ili „golupčićima“. Pored ovoga, često i tetreb simbolizuje zaljubljenu osobu, koja pod velikim uticajem testosterona “ne zna ni kako se zove“ (zaljubljen ili zatreskan kao tetreb).
Vrabac kao simbol Beograda
Jedna od najrasprostranjenijih vrsta na svetu , vrabac, ptica iz porodice zeba, simbol je Beograda, doduše nezvanično. Priča o vrapcu kao simbolu Beograda povezana je sa jednim važnim istorijskim događajem, kada su Turci 1456. opsedali Beograd (u to vreme ugarsku tvrđavu). Beograd su branili Janoš Hunjadi (poznatiji kao Sibinjanin Janko) i Jovan Kapistran. Tvrđava je odbranjena, ali među velikim brojem stradalih, prema legendi, pronađen je i jedan vrabac proboden sa tri strele, koji je, navodno, sahranjen u blizini crkve Ružice. Vrabac je bio i maskota Univerzijade 2009. godine, čime se želela iskazati privrženost Beograđana prema ovoj maloj ptici. Vrabac je u mnogim kulturama simbol nade, plodnosti i obnavljanja. Ipak, ako vrabac uleti kuću – sujeverni ljudi smatraju to lošim predznakom.
Paun – ptica raskošne lepote i kreštavog glasa
Prva asocijacija na pauna, pticu iz porodice fazana, jeste želja da se bude u centru pažnje. Zbog toga je često simbol ponosa, lepote i besmrtnosti, spasenja, dakle – još jedan solarni simbol. Ove ptice kao simboli se javljaju u Indiji, gde se smatraju svetom kraljevskom pticom. Mnogima pero pauna u kući služi kao lepa dekoracija. Ipak, veruje se da ako se u kuću unese paunovo perje, u njoj će doći do štete i razdora, premda postoje i potpuno suprotna tumačenja. Simbol oka kao sastavni deo paunovog pera znak je budnosti i opreznosti. Postoji mišljenje i da raskošni rep paunu koristi da bi se zaštitio od predatora i prevario ih. Zanimljivo je da je jedan austrougarski vojnik ušavši u dvor kralja Petra, koji je imao ove životinje u svojim vrtovima, video u njima predznak nesreće – nagoveštaj da će austrougarska vojska biti poražena, što se potom zaista i dogodilo.