Ukoliko volite cveće i želite da Vaša bašta bude što urednija, ali nemate vremena da stalno brinete o njoj, da je okopavate i plevite korov jednom nedeljno, postoji idealno rešenje za Vas. Ono što baštovani koriste kako bi rundele u parkovima ili cvetne leje na javnim površinama izgledale što urednije jeste malč za baštu. U daljem tekstu objasnićemo Vam šta je malč za baštu, kako i od čega se pravi i kada je neophodno da ga koristite.
Šta je malč za baštu?
Malč za baštu je pokrivač tla koji se postavlja oko biljaka. Iako ima dekorativnu ulogu, sve cvetne leje sa njim deluju mnogo urednije, on je izuzetno koristan u modernom baštovanstvu. Malčiranjem tla oko biljaka sprečavate rast korova, pa tako nećete morati da plevite baštu na skoro svakih nedelju dana. Malč služi i za zaštitu biljaka, leti, kada su temperature najviše, štiti tlo od prevelikog zagrevanja. S druge strane, malč zimi štiti biljke od smrzavanja, dakle služi kao grejač tla. Ukoliko ga postavite oko svojih baštenskih biljaka, možete biti sigurni da neće doći do smrzavanja u toku meseci kada je temperatura najniža. Pored zaštitne uloge, malč za baštu zadržava vodu pa je zbog toga izuzetno praktičan. Nećete morati da zalivate svoje biljke svakodnevno i ukoliko idete od kuće na par dana, možete biti sigurni da će Vaša bašta biti natopljena i da biljke neće uvenuti.
Od čega se pravi malč za baštu?
Malč za baštu se sastoji od organskih materija: usitnjene kore drveta, piljevine, slame, kokosove kore. Uglavnom se koristi borova kora, ali nekada se upotrebljava i kora drugog drveća. Nakon što se kora osuši, malč se boji i tako se dobija dekorativni malč za baštu u raznim bojama. Na našem tržištu se može naći crveni, plavi, narandžasti, žuti i braon malč za baštu.
Kako se najbolje malčira bašta?
Malčiranje bašte se može obaviti na dva načina, diretno na zemlju i folijarno. Folijarno malčiranje se radi tako što se na tlo postavi folija i onda se na nju pospe sloj malča. U tom slučaju sloj malča bi trebalo da bude oko 5 centimetara. Malč može da se postavi diretno na zemlju i u tom slučaju sloj bi trebalo da bude 10 centimetara. Ukoliko se odlučite za postavljanje malča diretno na zemlju najbolje bi bilo da odaberete organski malč za baštu.
Oko kojih biljaka morate da koristite malč za baštu?
Iako se bašte malčiraju uglavnom zbog lakšeg održavanja, postoje biljke oko kojih mora da se postavi sloj malča kako bi bolje napredovale. Prve su hortenzije, veliki cvetni žbunovi koji u širinu mogu da narastu i do tri metra. Naše bake su ih sadile na senovitim pozicijama jer ne trpe jako direktno svetlo. Druga vrsta kojoj je za bolji rast neophodan malč za baštu su rododendroni. Rododendroni su višegodišnji žbunovi koji najbolje uspevaju ispod četinara jer ne vole sunčane pozicije. I rododendroni i hortenzije najbolje uspevaju na kiselom tlu tako da je prilikom sadnje najbolje da odaberete borov malč za baštu koji će promeniti sastav zemljišta i sačuvati vaše biljke tokom zime. Takođe, obe vrste obožavaju vodu, pa će im malčiranje pomoći da tlo u kom su zasađene uvek bude vlažno.