Statistike pokazuju da u svetu preko 500 miliona ljudi ima neki problem sa čulom sluha. Nagluvost se može javiti u bilo kom starosnom dobu. Polovina osoba starijih od 60 godina ima problema sa sluhom. Uzroci nagluvosti su različiti. Kod nekih osoba se javlja sa godinama, dok je kod nekih oštećenje sluha samo privremeno.
Kratka istorija razvoja slušnih aparata
Razvoj tehnike uticao je i na razvoj slušnih aparata. Prvi aparati bili su toliko veliki da su imali oblik trube, sa velikim otvorom na kraju kojim se skupljao zvuk. Potom će trubu zameniti uzana cev koja će prenositi zvukove do uha. Veliki doprinos daljem razvoju pružiće otkrića Aleksandra Belog i Tomasa Edisona. Beli je koristeći karbonski mikrofon i bateriju uvećao zvuk u telefonu, dok je Edison napravio karbonski predajnik, kojim se zvuk pretvara u eletronski signal. Taj signal se dalje prenosi preko žice. Ove koncepte prihvatili su proizvođači slušnih aparata. Glavna i osnovna funkcija slušnih aparata je da nadoknade gubitak čula sluha. Oni pacijentu pomažu da bolje razume, da učestvuje u konverzaciji, ali mu aparati ipak ne mogu povratit normalan sluh.
Danas su slušni aparati, male elektronske naprave koje se postavljaju iza uveta i koje su skoro neprimetne. Slušni aparati imaju tri osnovna elementa. To su mikrofon, zvučnik i pojačalo. Zvuk putuje od mikrofona, koji ga pretvara u električne signale, koji potom putuju do pojačala. Zahvaljujući pojačalu uvećava se snaga tih signala, koji se dalje prenose do zvučnika.
Vrste slušnih aparata
Aparati se mogu podeliti na osnovu toga kako se nose. BTE su aparati koji se nose iza uha, ITE je vrsta koja se postavlja u samom uhu, CIC je tip aparata koji je potpuno neprimetan i postavlja se kompletno u slušnom kanalu, dok je ITC slična vrsta jer je postavljena u slušnom kanalu, ali ne u potpunosti. Nazivi su izvedeni od početnih slova naziva na engleskom jeziku.
U zavisnosti od toga kako obrađuju zvuk, slušni aparati se dele na: konvencionalne, digitalne i programabilne.
Digitalni slušni aparati u potpunosti personalizovani model
Kod konvecionalnih aparata zvukovi se obrađuju u analognoj formi i primaju se putem mikrofona. Zvuk se filtrira ali je limitira. Korisnici se najčešće odlučuju za ovaj tip jer je pristupačniji što se tiče cene. Programabilni su slični konvecionalnom tipu. Sličan je prijem zvuka. Razlika je u tome što kod programabilnih postoji mikroprocesor koji kontorliše rad aparata. I ovaj tip aparata se može programirati prema stepenu gluvoće korisnika.
Digitalni su savremeni modeli koji zvuk odmah digitalno kodiraju i ovaj tip aparata je u potpunosti personalizovan što je ujedno njegova najveća prednost u odnosu na druga dva, gore pomenuta modela.
Pacijent u dogovoru sa lekarom bira model i tip aparata. Vrsta aparata zavisiće od stepena gluvoće. Zato su aparati individualne naprave i jedan isti aparat ne može da koristi nekoliko osoba. Ukoliko pacijent ne čuje na oba uha, onda bi btrebalo da aparat nosi na oba uha, kako bi došlo do napretka. Aparat treba nositi svaki dan, na taj način će se korisnik brže navići na sam aparat, a i slušanje će se brže popraviti.