Sigurno ste se bar jednom zapitali kako se prave parfemi.
Pravljenje parfema je drevna veština stara nekoliko hiljada godina. Oni su kroz istoriju bili mnogo više od prijatnih mirisa. U različitim kulturama služili su za religiozne i obredne svrhe, ali i upotrebljavani kao lek.
Ovo umeće se prenosilo s kolena na koleno i bilo izuzetno cenjeno u svim delovima sveta, a zanimljivo je da je prvi poznati parfimer o kom postoje zapisi bila žena iz Mesopotamije, koja je živela oko 1200 godina pre nove ere.
Kako se proces proizvodnje parfema promenio i koliki put parfem danas pređe dok ne nađe mesto na vašoj polici, saznajte u nastavku!
- Selekcija sastojaka
Prvi korak svakog parfimera je pronalaženje sastojaka za parfem. Oni mogu biti sirovine biljnog i mineralnog porekla, kao i arome veštački proizvedene u laboratiji. Velike parfemske kuće imaju u svom posedu ogromne plantaže cveća kao što su ruže, jasmin ili tuberoza, jer je za samo jednu bočicu parfema potrebna ogromna količina latica.
Slična je situacija i za začinske i drvene komponente, a poseban fokus se stavlja na njihov kvalitet i pouzdanost nabavnih lanaca.
Često se u jednoj bočici parfema nađu sirovine iz čitavog sveta. Ruže uglavnom dolaze iz Turske i Bugarske, začini iz jugoistočne Azije i sa Bliskog Istoka, a drvenaste note kao što su kedar i amyris sa teritorije Južne i Severne Amerike.
Nekada su se za proizvodnju parfema masovno koristili i sastojci životinjskog porekla kao što su ambergris (supstanca iz digestivnog trakta kita), mošus (dobijao se iz žlezdi jelena), castoreum (od dabrova) i civet (od mačkolike zverke cibetke). Srećom, danas postoje alternative iz laboratorije za svaki i mahom je zabranjena upotreba ovih sastojaka organskog porekla.
Veštački sastojci jednako su kvalitetni, a čak su i postojaniji. Primera radi, Narciso Rodriguez parfemi poznati su po brojnim mošusnim mirisima. Njihov mošus jednako je privlačan kao onaj prirodnog porekla, a etički proizveden i izuzetno dugotrajan na svačijoj koži.
- Izvlačenje esencijalnih ulja
Svi sastojci prolaze kroz fazu prerade i ekstrakcije mirisnih ulja, a od vrste ekstrakcija, tipa sastojka i preciznosti ovog postupka zavisi količina izvučenog ulja i njegov kvalitet.
Najstarija metoda je destilacija – postupak pri kom se sirovine zagrevaju, a mirisne molekule prenose pomoću pare i kondenzuju u etarska ulja i hidrolate. Iako je efikasna, ova metoda nije pogodna za većinu osetljivih cvetova.
Zato se danas često koristi ekstrakcija rastvaračem, naročito za cvetove poput jasmina i tuberoze. U ovom procesu rastvarač izvlači mirisne supstance, a zatim se iz voštanog konkreta alkoholom izdvajaju čiste mirisne esencije: apsoluti.
Savremenija i ekološki prihvatljivija tehnika je ekstrakcija pomoću superkritičnog CO₂ (SOFACT metoda). U ovom procesu, CO₂ u svom superkritičnom stanju deluje kao rastvarač koji ne narušava hemijsku strukturu sirovina, a ekstrakcija se odvija bez kiseonika i visokih temperatura.
Na taj način se čuvaju osetljivi sastojci i omogućava se reciklaža gasa.
Retka i danas gotovo zaboravljena tehnika je tzv. enfleurage. Parfimeri su u prošlosti koristili mast za apsorpciju mirisa cvetova. Postoje dve verzije: hladna (sobna temperatura) i topla (uz blago zagrevanje). Ova metoda je izuzetno dugotrajna i skupa, ali pruža vernu reprodukciju mirisa.
Još jedan savremeni metod je frakciona destilacija. Ona omogućava razdvajanje ulja na pojedinačne frakcije i selektivno zadržavanje samo poželjnih komponenti, uz smanjen rizik od narušavanja kvaliteta mirisa.
Isto tako, uz napredak tehnologija, danas nam je dostupna i hromatografija, kao i tehnologija Nature Print™. Šta to znači?
Naučnici mogu analizirati i rekonstruisati molekule čak i najkompleksnijih mirisa iz prirode, poput morske soli, vlažne zemlje ili jagode. Njih nije bilo moguće direktno izdvojiti bilo kojom klasičnom tehnikom, ali se već neko vreme mogu uspešno i precizno kopirati u laboratoriji.
- Sazrevanje parfema
Pošto završe ekstrakciju ulja, parfimeri ih mešaju sa alkoholom i vodom i prave željene koncentracije mirisa pažljivim doziranjem. U zavisnosti od koncentracije parfemskog ulja, dobijaju se kolonjska, toaletna ili parfemska voda, a iako danas ređi, postoje i čisti parfemi, tzv. parfemi absolut, koji imaju najveću koncentraciju mirisa.
Svi kvalitetni parfemi, nakon što je ekstrakcija gotova, moraju da odleže. Proces sazrevanja nalikuje procesu sazrevanja vina. Verovatno i sami znate da vrhunska vina mogu stajati u podrumu i po deset godina, isto tako i parfem “leže” sve dok se ulja i alkohol ne sjedine sasvim.
- Testiranje dobijenog mirisa
Poslednji i mnogima najuzbudljiviji korak u proizvodnji parfema je dan kada se on testira. Da li je ispao baš onako kako je autor zamislio? Koliko je intenzivan i da li je postojan?
Za kreiranje jedne parfemske kompozicije često je potrebno više meseci, pa čak i godina, a iza svakog mirisa stoji kreativni tim na čijem je čelu glavni parfimer – majstor zanata koji vodi ceo proces od ideje do finalnog proizvoda. On je najcenjeniji čovek u jednoj parfemskoj kući i “trenira” svoj nos godinama, kako bi bio u stanju da prepozna i najmanje nijanse u odstupanju mirisa ili disharmoniji koja bi mogla da odbije kupce.
Po testiranju, nekad je potrebno ponoviti određene korake i ponovo izmešati ulje i alkohol ukoliko parfimer nije zadovoljan rezultatom i želi da ga usavrši.To je bio čitav proces kreiranja jednog parfema. Da li ste ovako zamišljali? Šta vas je iznenadilo? Pišite nam i nastavite da čitate creativeartmagazine.rs za svakodnevnu dozu inspirativnih priča!