Leto, bazeni i more donose osveženje i zabavu, ali i potencijalne zdravstvene izazove, posebno kada je reč o ušima. Mnogi ljubitelji plivanja suočavaju se sa neprijatnim posledicama boravka u vodi, svrabom, osećajem zapušenosti i bolom u uhu. Ovi simptomi mogu biti znak takozvanog „plivačkog uha“, odnosno spoljašnjeg otitisa, infekcije koja nastaje kada voda ostane zarobljena u ušnom kanalu, stvarajući idealno okruženje za razvoj bakterija.
Iako se ova vrsta infekcije često doživljava kao bezazlena, nelagoda i potencijalne komplikacije mogu ozbiljno narušiti uživanje u letnjim aktivnostima. Zato je od suštinske važnosti znati kako pravilno brinuti o ušima tokom sezone kupanja, prepoznati rane simptome i reagovati na vreme.
Higijena posle plivanja
Prva linija odbrane protiv infekcija ušiju jeste pravilna higijena nakon svakog ulaska u vodu. Najvažnije je temeljno osušiti spoljašnji deo uha nakon plivanja. To se najbolje postiže blagim tapkanjem peškirom, izbegavajući snažno trljanje koje može iritirati kožu. Takođe, korisno je nagnuti glavu u stranu i lagano protresti kako bi voda koja je eventualno zaostala izašla napolje. Korišćenje štapića za uši se ne preporučuje, jer oni mogu gurnuti vodu dublje u ušni kanal i povrediti osetljivu sluzokožu.
Umesto toga, mogu se koristiti maramice ili peškiri sa mekanom površinom, kao i specijalne kapi za isušivanje uha koje su dostupne u apotekama. Ove kapi sadrže kombinaciju alkohola i sirćeta koji isušuju vlagu i neutrališu bakterije. Važno je i redovno čišćenje plivačkih kapa, slušalica i čepića za uši koje koriste osobe koje borave u vodi. Ovi predmeti, ako nisu pravilno održavani, mogu postati izvor infekcije. Jednokratni čepići su dobar izbor, ali ih treba zameniti nakon svakog korišćenja.
Kako ORL ordinacije pomažu kod tzv. „plivačkog uha“
Kada se simptomi ne povuku spontano ili kada se infekcije ponavljaju, vreme je da se potraži stručno mišljenje. ORL ordinacije imaju specijalizovanu opremu i znanje za preciznu dijagnostiku i efikasno lečenje spoljašnjeg otitisa. Lekar pregledom lako može utvrditi da li je u pitanju bakterijska, gljivična ili kombinovana infekcija i na osnovu toga prepisati odgovarajući tretman. Najčešće se primenjuju lokalne kapi koje deluju direktno na mesto infekcije, uz dodatne preporuke za higijenu i zaštitu uha. U slučaju učestalih tegoba nakon boravka u vodi, pregled u ORL ordinacije omogućava preciznu dijagnozu i brzo olakšanje simptoma „plivačkog uha“.
U nekim slučajevima, potrebno je i profesionalno ispiranje ušnog kanala kako bi se uklonio sekret i olakšao oporavak. Takođe, ORL ordinacije i specijalisti koji rade u njima mogu proceniti postoji li sklonost ka hroničnim zapaljenjima i dati dugoročnu strategiju za prevenciju. Za roditelje dece koja često borave na bazenu, pregled kod otorinolaringologa može otkriti da li postoji potreba za posebnim merama zaštite, poput izrade individualnih čepića ili uvođenja redovnih kontrola tokom sezone kupanja.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Infekcija uha nakon plivanja obično počinje blagim simptomima, osećajem punoće u uhu, blagim svrabom ili smanjenjem sluha. Međutim, kako infekcija napreduje, može se javiti jak bol, crvenilo, otok, a ponekad i sekret iz uha. Ovi simptomi zahtevaju ozbiljan pristup i ne treba ih tretirati kao prolaznu nelagodnost. Ako se ne leči, „plivačko uho“ može postati ozbiljna i dugotrajna infekcija, uz mogućnost širenja na okolna tkiva.
Takođe, kod osoba koje se često izlažu vodi postoji veći rizik od ponovljenih infekcija koje vremenom oštećuju kožu ušnog kanala. Ukoliko simptomi traju duže od 48 sati, pogoršavaju se, ili se javi temperatura, obavezno je obratiti se lekaru. Samoinicijativna primena kapi ili antibiotika bez preporuke stručnjaka može dovesti do komplikacija, naročito ako je u pitanju perforacija bubne opne ili unutrašnja infekcija.
Prevencija kod osoba sa osetljivim sluhom
Osobe koje su već imale problema sa ušima treba da budu dodatno oprezne tokom plivačke sezone. Prevencija podrazumeva nošenje specijalnih čepića za uši koji su vodootporni, a pri tom udobni i sigurni za duže korišćenje. Postoje i personalizovani silikonski čepići koji se izrađuju prema obliku uha, naročito korisni za decu i ljude sa hroničnim otitisom.
Korisno je izbegavati zaranjanje u vodu i nagle promene pritiska kod ronjenja, koje mogu izazvati dodatno opterećenje na ušni aparat. Lice i uši treba zaštititi i od hlorisane vode u bazenima, jer hlor dodatno isušuje i iritira kožu, čineći je podložnijom infekcijama. Važna je i redovna nega, upotreba blagih sredstava za čišćenje ušiju, kao i izbegavanje prekomernog čišćenja koje narušava prirodnu barijeru.
Plivanje je jedan od najzdravijih i najprijatnijih oblika rekreacije, ali bez odgovarajuće zaštite uši mogu postati meta neprijatnih infekcija koje kvare letnje uživanje. Pravilna higijena nakon boravka u vodi, upotreba zaštitnih čepića i pažljivo praćenje simptoma prvi su koraci ka očuvanju zdravlja sluha. Kada se pojave bol, svrab ili sekret, nije vreme za čekanje, sa pravom prevencijom i blagovremenom reakcijom, uši ostaju bezbedne, a plivanje izvor zadovoljstva, a ne problema.