Kako smo za kratko vreme od samo nekoliko decenija, prešli put od čitanja novina do čitanja vesti online? Umesto čitanja jučerašnjih informacija na papiru većina danas vesti čita sa malih superkompjutera koji staju u džep.
Kako bismo odgovorili pitanje sa početka teksta potrebno je da prvo pogledamo šta su vesti i kratko objasnimo kako su se razvijale kroz istoriju.
Vesti po svojoj definiciji predstavljaju informaciju o nekim aktuelnim događajima. Prenošenje informacija je staro koliko i čovekova sposobnost da govori. U starom Rimu su postojali državni službenici čiji je posao bio da sa trgova saopštavaju patricijima i plebejcima novosti o večnom gradu. Prave novine, kakve i danas manje više neizmenjene možemo naći na svakom kiosku, su se pojavile početkom 19. veka.
Kako su internet i čitanje vesti online postali dominantni?
Ulaskom u digitalno doba televizija je postala glavni način na koji su se prenosile informacije. Ipak, posle poluvekovne dominacije televizija polako pada u zaborav, dok je širenje interneta doveo do toga da sve više ljudi čita vesti online.
Paralelno sa internetom su se razvijali i mobilni telefoni. Od velikih i glomaznih aparata koje su mogli da priušte samo japiji sa Vol Strita danas imamo pametne telefone koji iz godine u godinu imaju jače performanse i rastući broj opcija. U ovom trenutku čak 3.8 milijardi ljudi na planeti ima pametne telefone, i taj broj raste iz dana u dan.
Način života je takođe postao brži, tako da je u skladu sa tim porasla glad za brzim informacijama i čitanjem vesti online. Svi veliki mediji su prepoznali ogroman potencijal koji leži u internetu, zbog čega su napravili internet portale i svima nam omogućili da 24 sata dnevno čitamo vesti. Iako tradicionalni mediji i dalje nisu zamrli, siguran rast broja čitalaca i gledalaca je primetan samo u online medijima.
Prednosti i mane čitanja vesti online
Očigledna prednost čitanja vesti online je da više nema potrebe za sedenjem ispred televizora kako biste gledali i slušali vesti. Većina u džepu ima aparat koji je jači nego kompjuteri sa početka 21. veka, i svako može da se informiše – bilo da je u autobusu, na poslu ili na putovanju.
Sa druge strane, i pored toga što je tolika dostupnost informacija omogućila svima da se informišu, nisu svi postali pametniji. Lakoća sa kojom je danas moguće pokrenuti „medij“, tačnije napraviti internet stranicu, dovela je do poplave poluistinitih ili lažnih vesti u online prostoru. Iako imamo pristup neverovatnom znanju, umesto da ljudi postaju otvorenog uma sve više pokazuju ograničenost razmišljanja. To se najbolje vidi po tome koliko su ljudi spremni da veruju u teorije zavere. Još je opasniji način na koji dezinformacije mogu direktno uticati na živote svih nas – mogu obarati akcije na berzama, ali i dovoditi do ratova i revolucija.
Definitivno sa sigurnošću možemo tvrditi da će se vesti i u budućnosti čitati online. Internet će postajati sve brži i brži, broj korisnika se povećava iz godine u godinu, tako je sigurno da čitanje vesti online neće imati konkurenciju u narednim decenijama.