Ima i danas dece koja uživaju u druženju i igri sa drugarima u dvorištima, na ulicama, u parkovima oko zgrada u kojima žive… najčešće pod budnim okom roditelja, a ponekad čak i potpuno slobodno, prepuštena jedino pažnji starije braće ili drugara.
Nažalost, takvih srećnika je vrlo malo.
Ponekad imaju dvorište u kojem bi mogli do mile volje da se igraju ali… nigde drugara sa kojima bi delili radosti najranijih godina odrastanja, a ponekad u tom parku vreba i sijaset opasnosti i izazova zbog kojih niti smeju, niti bi ih roditelji pustili same.
A i roditelji su toliko prezaposleni , toliko u žurbi i toliko retko kod kuće u vreme pogodno za igru u dvorištu ili u parku, da se onda samo može reći: šta vredi.
Upravo zato dečije igraonice su sve popularnije i omiljenije mesto susreta ne samo dečice, kojima su i namenjene, već i odraslih: onih koji, da nije igraonica, teško da bi našli vremena za viđanje i ćaskanje uz piće, sa mnogim poznanicima i prijateljima. Pogotovo kada su im mesta stanovanja jako udaljena.
Ovako, roditelji se dogovore da se nađu u nekoj igraonici koja ima i kafić (ili obrnuto), predaju dečicu, koja se često tu i upoznaju, u sigurne ruke zabavljača i edukatora u igraonici i onda i sami mogu da se opuste i da tih sat-dva vremena provedu u prijatnoj atmosferi sa dragim ljudima.
A deca?
Njihovoj sreći nema kraja, uveriće se u to svako ko makar jednom zaviri u prostoriju namenjenu za igranje najmlađih. Nema tog stidljivog mališana koji se u igraonici neće otkraviti i bar sa nekim z/družiti, niti dečjeg lica bez osmeha.
A dečje igrarije, potvrdila je to i nauka, od veoma velikog značaja su za celokupni razvoj čoveka, budući da je reč o spontanoj i slobodnoj aktivnosti čiji je cilj – ona sama.
Dete se igra da bi bilo zadovoljno.
I u igraonici ima sve sadržaje koje vode ka tom cilju. Negde manje, negde više, negde lepe, negde lepše… negde taman, negde bogatije…
Lavirinti – džungle, gusarski brodovi, tramboline, prostor za takmičarske, muzičke i igrice rečima, tereni za fudbal i košarku, bazen sa lopticama i još niz drugih sadržaja koji se nude u igraonicama, omogućuju mališanima da sami ili u saradnji sa animatorima, provedu vreme koje će pamtiti.
Nije, dakle, sve samo skakanje na trambolini ili preskakanje nekih prepreka, niti bacanje ili šutiranje lopte ili rešaavanje svojevrsnih slagalica u parteru. Deca mogu pevati iplesati, animatori im mogu oslikavati lice i pretvoriti ih bar na tren u njihove junake iz omiljenog crtanog filma, mogu se uključiti u potragu za skrivenim blagom ili igrati u kvizu.
Mogu se socijalizovati, mogu nešto da nauče, da oprobaju ili otkriju neku svoju veštinu.
A mogu i rođendane ili neke druge, za njih važne praznike, obeležiti u graonici, što je sve popularniji vid rođendanskih proslava kod nas.
Što zbog nedostatka vremena, što zbog prostorne skučenosti, a često i zbog izbegavanja glomaznih i napornih proslava koje kod nas dobijaju razmere svadbi, mnogi mladi bračni parovi se, umesto za kafanu, opredeljuju da rođendan svom mezimcu proslave u – igraonici.
Tako u proslavi mogu da učestvuju i oni sami, umesto da budu opterećeni hoće li se u stanu deca zaigrati pa polomiti ovo ili ono ili, u kafani… hoće li pijani gost napraviti skandal ili će se neko osetiti nedovoljno ispoštovanim i napustiti veselje.
U igraonicama su posebno za ovakve prilike osmišljeni dodatni sadržaji, koji, uz angažovanje animatora izabranog profila, svoj dečici mogu pružiti nezaboravan ugođaj.
Mogu to biti pomenute karaoke ili kvizovi, učenje određenih veština, na primer, ali i angažovanje mađioničara koji će ne samo zadiviti mališane svojim trikovima, nego im i otkriti neku svoju malu tajnu ili ih naučiti nekom triku.
Igra, zabava, srdačna atmosfera.. . neopterećenost uobičajenim „nemoj ovo, nemoj ono“, „pazi srušićeš, polomićeš, pašćeš…“… pesma, pa opet igra… duvanje u svećice, po koji mađioničarski trik… skakanje do mile volje i valjanje po podu… čarolija koja se pamti.
I tako se grade sećanja…