Vekovima je izraz bela smrt bio vezan isključivo za sneg i led. Sa napretkom nauke, sve više se raspravlja o ishrani.
Danas se izraz četiri bele smrti, u ovoj oblasti, odnosi na šećer, so, brašno i mast. Šećer se u većini slučajeva lako može zameniti prirodnim zaslađivačem. Od pamtiveka u ljudskoj ishrani prisutan je med. Nekada je bio omiljen zbog lepog ukusa, a danas sve više ljudi povezuje pojmove med i zdravlje.
Zašto šećer nije dobar za zdravlje?
Šećer loše utiče na telesnu težinu, pospešujući gojaznost. Jedan je od glavnih uzročnika dijabetesa tipa II. Ova poslastica ubrzava razvitak bolesti srca i povišen krvni pritisak. Podstiče astmu i smatra se da ishranjuje kancerogene ćelije. Istraživanja pokazuju da rafinisani šećer pokreće iste receptore zadovoljstva u mozgu kao heroin. Pri konzumiranju stvara zavisnost i utiče na promene raspoloženja. Ukupan dnevni unos ove namirnice ne treba da pređe pet kafenih kašičica za žene, a sedam za muškarce.
Kako prepoznati pravi i lažni med
Mnogi ljudi,opredeljujući se za zdravlje porodice, odlučuju se da kupe med. Na žalost, radi povećanja zarade, neki od proizvođača i distributera spremni su da falsifikuju ovu namirnicu. Za kupca je teško da prepozna original dok ne otvori teglu. Nabrojaćemo nekoliko načina da se zaštitite od prevare. Ako med deluje retko, ne treba kupiti taj proizvod. Kada otvorite teglu i stavite med na hleb, ako ga ne upija, već površina deluje masno, nije original. Med curi u tankoj neprekinutoj niti, ako kaplje ili ide u mlazevima, to je falsifikat. Ukoliko se lako rastvori u vodi, a ne padne odmah na dno, to je lažni proizvod. Samo pravi med kristališe! I na kraju cena, ako je jevtin, sve su šanse da nije original!
Med i zdravlje kroz svet
Prvi trag o sakupljanju meda na evropskom tlu potiče iz pećinskog slikarstva. Pre osam hiljada godina, naslikana je osoba koja traži i sakuplja med, penjući se po lijanama, u pećinama regiona Valensije u Španiji. Najstariji ostaci meda nađeni su u današnjoj Gruziji, na unutrašnjosti posude u grobu starom oko pet hiljada. Pre četiri hiljade godina, vedski i ajurvedski indijski tekstovi povezuju med i zdravlje. Naglašavaju duhovni i terapeutski značaj ove namirnice. U drevnom Egiptu, med je upotrebljavan za kolačiće, ali i balsamovanje. U periodu od osmog do petog veka pre naše ere, u Kini je zapisano da kvalitet drvene kutije u kojoj su pčele, utiče na kvalitet meda. U srednjoj Americi, plemena Maja su koristila med u ishrani. Svoju pčelu bez žaoke, smatrala su svetom životinjom.
Med za zdravlje kroz vekove
U Atini, Solonov zakonik reguliše udaljenost na kojoj pčelar može da postavi svoje košnice. On navodi da u odnosu na već postavljene, nove moraju da budu odvojene najmanje devedeset i jedan metar. Ovo je značajno za kvalitet meda. Postoje tragovi da su stari Grci selili svoje košnice prema boljim pašama tokom godišnjih doba. Prvi lekar, Hipokrat, uočava da med utiče na zdravlje kao antibiotik, antiseptik i pomoć organizmu pri iskašljavanju. Aristotel takođe povezuje med i zdravlje tvrdeći da su svi pčelinji proizvodi lekoviti. Telo njegovog najpoznatijeg učenika, vojskovođe Aleksandra Makedonskog, dopremljeno je iz Male Azije u domovinu očuvano za pogreb, jer je bilo potopljeno u med. To znači da su, u četvrtom veku pre nove ere, bila poznata baktericidna i bakteriostatična svojstva ovog pčelinjeg proizvoda.
Najpoznatiji lekar rimske epohe, Galen, upotrebljavao je med kao lek. Iz tog perioda poznati su brojni recepti. U različitim obrocima med je važan sastojak antičke rimske kuhinje. Korišćen je sa uspehom za dugotrajno čuvanje svežeg mesa. Kroz istoriju, med je upotrebljavan spolja da poboljša zdravlje i izgled kože. Nanošen je na osipe, ubode, rane, oguljotine, poderotine ili opekotine. Med u unutrašnjoj upotrebi utiče na zdravlje u ishrani, ublažava želudačne tegobe, upale grla, kašalj i slično.
Med i zdravlje u religiji
Osim slatkih žrtava bogovima, religijski spisi govore i o upotrebi meda. Hinduizam ga svrstava u pet eliksira besmrtnosti. U judaizmu je simbol nove godine, a tradicionalni obrok su jabuke u medu. Pčele nisu košer, ali med jeste. Buda je, po predanju, u divljini živeo na medu koji mu je donosio majmun. Na Olimpu su starogrčki bogovi večno uživali u ambroziji, alkoholnom piću sa medom.
U Novom zavetu, po Mateju, Jovan Krstitelj je dugo živeo u divljini jedući skakavce i divlji med. Kuran posvećuje celu Suru pčelama. Prorok Muhamed preporučuje upotrebu meda. Islamski erudita, Avicena, je otac rane moderne medicine. U svojim delima Avicena opisuje med i zdravlje: „ med okrepljuje dušu, pomaže probavu, oštri um i obnavlja pamćenje.“ U svojoj praksi često ga je koristio za lečenje rana.
Med i zdravlje danas
Antimikrobna sposobnost meda da ubija neke mikroorganizme je testirana. Poznato je baktericidno delovanje ovog proizvoda prema izazivačima gnojnih oboljenja – stafilokokama i streptokokama. Istraživanja u Bugarskoj pokazala su da antibiotičko delovanje zavisi od vrste meda. Pravi lipov i šumski med deluju jače na stafilokoke, a kestenov na bakterije iz grupe Escherichia.
Tifusne bakterije i bacili koji izazivaju upalu creva uginu u medu za 48 sati, paratifusne za 24, a dizenterične za 10 sati. Bacil koji izaziva trovanje krvi pri hroničnim bronhitisima i upali pluća, ugine nakon četiri dana.
Ova lekovita namirnica zaustavlja razvoj prouzrokovača tuberkuloze. Med ima antimikotično i protisticidno delovanje. Prvo je usmereno protiv gljivica, a drugo ubija jednoćelijske životinjske organizme, poput ameba.
Moderna nauka zahteva dodatna ispitivanja, ali ne poriče da med ima uticaja na zdravlje. Neka svojstva ove namirnice ne mogu se osporavati. Rok trajanja zrelog meda u povoljnim uslovima je neograničen.
Južno od Napulja, u ruševinama antičkog grada Pastruma, pronađeno je osam posuda u kojima je bio upotrebljiv, hemijski neizmenjen med. To je dovoljan dokaz za trajnost od dve hiljade godina. Dokazano je da smanjuje neke od pratećih efekata hemoterapije. Eksperimentalno je utvrđeno konzervirajuće dejstvo meda na lako kvarljive životinjske, biljne i druge proizvode, koji se potopljeni u med, čuvaju više godina bez raspadanja.
Med i zdravlje povezani su pre svega dejstvom fitoncida. Ove antibiotične materije dospevaju u med s biljaka. Fitoncidi su lako isparljivi, zato med ne treba zagrevati. Ako nije original jer su pčele dohranjivane šećernim sirupom, slabo će delovati na mikrobe zbog nedovoljnog prisustva fitoncida. Ne zaboravite da stalnim zagađenjem, genetskom modifikacijom semena biljaka i drugim dejstvima, savremeni čovek, čak i kad ne juri za profitom falsifikujući ga, smanjuje lekovita svojstva meda.