I jedni i drugi ako mene pitate. Jer i jedni i drugi imaju svoje prednosti i poneku manu. Ali su seminari sami po sebi jedno veliko bogatstvo. To će vam potvrditi svako ko zna koliko je celoživotno obrazovanje neophodno. Uz ovoliku brzinu razvoja tehnologije, ali i društvenih događanja, naročito na globalnom nivou, svako ko se zadovolji samo znanjem stečenim u školi ili na fakultetu, vrlo brzo će osetiti posledice svoje neprilagođenosti društvu u kojem živi.
Svaka profesija zahteva svakodnevno učenje, upućivanje u nova dostignuća, u nova pravila. A u današnje vreme, sa informacijama koje su ,,na klik“ od nas, učenje je mnogo lakše.
Međutim, seminari predstavljaju poseban vid obrazovanja i usavršavanja.
Osim što nam se tu predstavljaju novine, oni u velikoj meri imaju svoje prednosti kad je u pitanju razmena iskustava sa kolegama.
Seminari ,,uživo“ imaju svoju posebnu draž. U situaciji ste da čujete eminentne predavače, autore udžbenika, raznih priručnika, metodičare, profesore sa univerziteta i iz naše zemlje i iz sveta. Druga prednost je ta što u pauzama možete da sretnete kolege koje možda niste videli još od završetka studija, ili da steknete nova poznanstva, i svakako da razmenite iskustva u vezi sa udžbenicima, načinom rada i slično. Još jedna od dobrih strana ovakvih seminara je što ste u prilici da čujete ,,živu reč“, što je profesorima stranih jezika od izuzetne važnosti.
S druge strane, ovi seminari imaju i neke nedostatke, pre svega objektivne. Nažalost, dobri seminari znaju da budu prilično skupi. Još ako ne živite u mestu ili u blizini mesta gde se seminar održava, to zahteva dodatne troškove za putovanje. Osim toga, kad prisustvujete seminaru sa velikim brojem ljudi to zapravo najčešće podrazumeva višesatno sedenje i slušanje predavanja, bez ikakvog aktivnog učešća. Bolja situacija je kada ste u prilici da prisustvujete višednevnim seminarima, naročito onim koji u svom programu imaju i radionice u grupama. Ali, avaj, takvi seminari su postali prilično nedostupni, naročito prosvetnim radnicima.
Zato sam pre nekoliko godina, iz straha da ne ,,zarđam“, ali isto tako i potrebe da naučim nešto novo, uskočila u vodu u kojoj nisam znala da li ću umeti da plivam – prijavila sam se za onlajn seminar.
Na sreću, i moje veliko zadovoljsto i olakšanje, prvi zadatak koji sam dobila bio je da pročitam tekst Marka Prenskog (Marc Prensky) koji govori o ,,digitalnim urođenicima“ (digital natives) i ,,digitalnim pridošlicama“ (digital immigrants). Da objasnim… Korisnike savremenih tehnologija Prenski deli u ove dve grupe na osnovu toga što su oni mlađi (,,urođenici“) zapravo rođeni i odrastaju uz sve te moderne spravice, dok su oni stariji ,,pridošlice“ u svetu kompjutera, socijalnih mreža, pretraživača, tableta, pametnih telefona i sl.
,,Urođenik“ će, na primer, novi aparat odmah uključiti i proučavati način rada u hodu, dok će ,,pridošlica“ prvo pročitati knjižicu sa uputstvima za rukovanje pa tek onda uključiti uređaj. ,,Urođeniku“ je internet prvi izbor u nalaženju informacija, a ,,pridošlici“ možda tek drugi….
Svaki uspeh počinje odlukom da treba pokušati.
Kako sam sa 40+ svakako bila ,,digitalna pridošlica“, iako sam već posedovala i koristila u svakodnevnom radu mnogo više od osnovnih znanja rada na računaru i korišćenja interneta, ovaj tekst je za mene bio više nego ohrabrujući.
Shvatila sam da ne moram sve da znam a priori i da ću i ovakav izazov, zvani online seminar savladati. Tada sam rekla sebi ,,Ja ovo mogu“, i još važnije ,,Meni se ovo mnooogo sviđa“.
,,Samoobrazovanje, http://samoobrazovanje.rs/ ne znači da ste do sada bili glupi; to znači da ste dovoljno inteligentni da znate da ima još mnogo toga što se može naučiti.“ (Melanie Joy)
Šta mi se na ovoj vrsti seminara posebno dopada? Pre svega to što zadatke radite svojim tempom i u vreme kada vama odgovara. Bitno je samo da ispoštujete rok za predaju onog što vam je zadato. Setite se samo koliko ste puta morali da odustanete od nekog zanimljivog i korisnog predavanja samo zbog toga što niste mogli da uskladite svoje obaveze sa terminom održavanja. Sada možete zadatke koje imate pred sobom da uradite kada vašem poslu, a ništa manje važno, i bioritmu, to najviše odgovara.
U početku sam mislila da ću ja tu biti sama, prepuštena samoj sebi. Imam zadatak, imam rok, i to sve treba da uradim bez ičije pomoći. Na moje oduševljenje, prevarila sam se. Osim što su administratori sve vreme bili dostupni za sva pitanja, nedoumice, dileme i odgovarali u najkraćem mogućem roku, tu je takođe bio i forum na kojem su učesnici seminara između sebe mogli da komuniciraju. Pošto do tada nisam bila u situaciji da koristim forume, čak i to sam tu naučila. Jer je jedan od prvih zadataka bio da se priključimo forumu i prodiskutujemo na zadatu temu.
Prosto je sve išlo toliko lako da nisam ni primetila koliko sam toga novog naučila. Iz današnje perspektive, naročito mlađih ljudi, to čak zvuči smešno. A ja uz to i nisam bila neki analfabeta koji je bio informatički nepismen. Shvatila sam koliko strah od nepoznatog može da bude kamen spoticanja, tako da sam na tom svom prvom onlajn seminaru osim znanja stekla i ogromno samopouzdanje.
I nisu svi zadaci bili individualni. Čak je takvih bilo mnogo manje od onih koje je trebalo raditi u grupi. Ovde važnost dobre komunikacije među članovima grupe tek dolazi do izražaja.
Ako je ekipa multinacioanalna, krenite odmah sa privatnim časovima engleskog jezika, moj predlog je odavde.
Kao i u realnim situacijama, na radnom mestu ili uopšte u društvu, ovde morate biti spremni na mnoge ustupke i kompromise. Treba, naravno, imati svoju ideju, i braniti je dokle god je to moguće. Ali isto tako treba biti spreman na prihvatanje sugestija drugih, na izmene, pa čak i na odustajanje od nje, ukoliko niste toliko tvrdoglavi da ne želite da priznate da je tuđa ideja bolja. Danas je njihova bolja, sutra će biti vaša. Važno je dati svoj puni doprinos da rezultat bude najbolji mogući.
Ono što takođe predstavlja dobru stranu onlajn seminara je to što sav materijal koji ste imali na raspolaganju tokom seminara možete da sačuvate i da kasnije koristite u svom radu. To je velika prednost u odnosu na seminare ,,uživo“ gde se uglavnom oslanjate na sopstvene beleške koje zapišete tokom predavanja. To često zna da bude prilično frustrirajuće jer biste u isto vreme želeli da slušate predavača, da pratite slajdove koje prikazuje, ali isto tako i da zapišete što više da biste sutra sve to mogli da primenite.
Ono što bi moglo da se navede kao nedostatak onlajn seminara je to što su i pored komunikacije na forumu i rada u grupi, ipak nekako otuđujući. Nema susreta uživo. Svoje kolege poznajete preko slike koju postave i preko poruka koje napišu. Ja sam, nekako, sa tim svojim prvim seminarom, opet imala sreće. Poslednje nedelje, zadatak je bio da se izradi prezentacija koju je trebalo predstaviti na zajedničkom susretu. Uživo! Tako sam bila u prilici da svojim kolegama sretnem, ispričam, popijem kafu. Nažalost, to nije bio slučaj sa svim drugim seminarima, a bilo ih je desetak, koji su nakon toga usledili.
I još jedna stvar koja bi mogla da zasmeta kad se odlučujete za onlajn seminar je to što većina njih traje prilično dugo. Ne verujem da ćete dobar seminar naći da traje kraće od četiri nedelje, što može da bude prilično obavezujuće u vreme kada malo toga možemo da planiramo tako dugoročno s obzirom na brz način života i rada.
Dakle, da se vratim na dilemu sa početka… Onlajn seminari ili seminari ,,uživo“? Najbolje je napraviti dobru kombinaciju oba. Jer i jedni i drugi imaju svoje dobre i malo manje dobre strane. Zato iskoristite do maksimuma one dobre.
Za kraj predlažem ove Fejsbuk besplatne kurseve:
Kao i ovaj SEO kurs:
http://www.seoexpert.rs/kurs-seo-optimizacije.php
Svrha obrazovanja je da se prazan um zameni otvorenim.