Amsterdam je poznat kao jedan od najpogodnijih gradova za bicikliste sa odlično organizovanom i isplaniranom biciklističkom infrastrukturom. Biciklizam se u ovom gradu podstiče i u njega se ulaže, a biciklističke staze i parkinzi za bicikle koji se dobro čuvaju od krađe, kao i mesta za povoljno iznajmljivanje dvotočkaša nalaze se svuda po gradu. Tako je Amsterdam dobio ulice bez motornog saobraćaja, gužvi i zagađenja.
Nažalost, kod nas je situacija drastično drugačija, samo 1% Beograđana vozi se biciklom. Na koji način bi i Beograd mogao slediti primer Amsterdama i koje bi nam prednosti takva strategija donela?
Zbog čega je Amsterdam raj za bicikliste?
Holanđani važe za veoma zdravu i srećnu naciju, a tome sigurno doprinosi i svakodnevna vožnja bicikla. Prema novijim podacima, oko 840.000 bicikala je u posedu stanovnika Amsterdama, što bi prema broju domaćinstava bilo približno tome da svaka kuća ima 2 bicikla. U ovom gradu postoji preko 500 kilometara biciklističkih staza, a predviđanja kažu da će saobraćaj u Amsterdamu u budućnosti do te mere biti proređen da će biciklisti preuzeti ulice i neće im biti potrebne posebne staze. Niska je i stopa teških saobraćajnih nesreća, s tim da bi se bezbednost još mogla pojačati češćim korišćenjem kaciga.
Sve socio-ekonomske grupe u ovom gradu radije biraju bicikl zato što je pogodan da se njime brzo stigne gde god da je potrebno, teren je ravan i povoljan za vožnju, a staze su dobro obeležene. Osim toga, građani su prepoznali sve mane automobila – parking je preskup, u mnogim ulicama nije dozvoljen motorni saobraćaj, pa je mnogo jednostavnije i jeftinije svuda ići biciklom.
Kako da se Beograd ugleda na Amsterdam?
Da li smo razmaženi pa se svuda vozimo automobilom ili nismo dovoljno stimulisani da damo prednost biciklu? Beograd bi mogao da se ugleda na Amsterdam time što će građanima biti olakšano da se po gradu kreću svojim dvotočkašem, ukoliko im uz to vožnja automobila bude skup i nepotreban luksuz koji će izbegavati. Rekonstrukcija Beograda sa biciklistima na umu generalno bi podigla kvalitet života u gradu.
Stoga je potrebno popraviti rupe na putevima, dobro obeležiti biciklističke staze i na taj način omogućiti Beograđanima da se voze na dva točka bezbedno i bez rizika. Potrebno je potpuno okrenuti hijerarhiju u saobraćaju i osmišljavati urbanističke planove koji bi pogodovali biciklistima i pešacima. Iznajmljivanje bicikla treba da bude povoljno i dostupno svuda i u svakom momentu kako stanovnicima Beograda tako i turistima.
Uz to, našim sugrađanima bi trebalo omogućiti podsticaje kroz subvencije za kupovinu bicikla. Za turiste bi trebalo organizovati više biciklističkih tura kroz grad, jer je to odličan način da se vidi grad i sve njegove lepote.
Koje su prednosti vožnje bicikla po gradu?
Zdravlje građana, rastrećenje saobraćaja, kao i ekološki aspekt, samo su neke od prednosti vožnje bicikla. Popularizacija biciklizma donela bi manje zagađenja, manje gužve i manje fatalnih nesreća na putevima. Ljudi bi brzo, lako i povoljno mogli da stignu na posao ili u drugi deo grada bez nervoze oko potrage za mestom za parkiranje ili gužve u javnom prevozu. Turisti bi u Beogradu videli mnogo više od uobičajenih sadržaja koje vide iz autobusa ili pešačeći po gradu. To bi donelo korist i lokalnom stanovništvu i turistima.
Belgija, Švajcarska, Japan, Norveška, Švedska, Danska, samo su neke od država u kojima veliki procenat žitelja koristi bicikl i u kojima se mnogo kilometara dnevno pređe biciklom. Zaključak je jasan. Treba doći do toga da se Beograđanima ne isplati da voze automobil tako što će parking biti skup i nedostupan, neće sve ulice biti otvorene za automobilski saobraćaj itd. S druge strane, vožnju bicikla treba podsticati i negovati dok ne dođemo do tačke da je to deo kulture. Građanima ne treba da bude stresno, skupo i naporno da voze bicikl. Naprotiv, sve od navedenog treba da se odnosi na vožnju automobila.
Da li će se i Beograd ugledati na Amsterdam? Ostaje da se vidi, dosta toga zavisi od gradskih vlasti, ali i volje građana da menjaju svoje navike i prihvate ovo zdravo, jeftino i ekološki prihvatljivo prevozno sredstvo. Jedan od najpametnijih ljudi u povesti sveta, Albert Ajnštajn, takođe je rado vozio bicikl, a njemu se pripisuje i izjava: „Život je nalik vožnji biciklom: da biste održali ravnotežu, treba da se pokrećete.“