Ljudi muku muče sa polaganjem vožnje, i to nije ništa novo. Ali neki ljudi sa polaganja vožnje nose nesrećna, ultra čudna i preglupa iskustva o načinima na koja su sve uspevali da je ne polože. Polaganje vožnje može da bude užasno stresno. Doda li se na to neiskustvo i mladost polaznika, jasno je da su neobične nezgode i greške izvesno ishodište. Možda su sada neki od njih / nas i eksperti, ali svi smo mi u nekom trenutku bili beznadežni početnici. Evo njihovih priča.
“Ličiš na Miley Cyrus”
Devojka iz Kragujevca, Katarina, poslala je svoju tužnu priču: “Kada sam došla na polaganje vožnje, bila sam vrlo smirena i fokusirana. Čekala sam svoj red, sigurna da je danas moj dan i da ću položiti vožnju iz prvog pokušaja. Kada je došao red na mene, ušla sam u vozilo, uradila sve po propisima – podesila ogledala, vezala pojas… Pridružio mi se policajac, pozdravili smo se i on mi je pri tom rekao da ličim na Miley Cyrus. To me je toliko dekocentrisalo, misli su mi u potpunosti odlutale da sam po pokretanju vozila na poligonu udarila već u prvi čunj.”
Ceca je imala suprotno iskustvo. Kompletna vožnja je bila trijumf, međutim…
“Celu vožnju sam odvozala savršeno. Plašila sam se bočnog parkiranja i neodgovornih pešaka, ili drugih učesnika u saobraćaju, ali sve je bilo perfektno. Instruktor mi je rekao da mu je to bila jedna od najboljih vožnji kojoj je prisustvovao. Više reda radi sam ga zatim pitala jesam li položila, već opijena uspehom i pohvalama. I on mi je rekao da nisam. Zapanjeno sam ga pitala zašto. Ispostavilo se da nisam vezala pojas.”
Neočekivano kijanje, tuđa iskustva, stop znak…
Dejan iz Požarevca podelio je sa nama svoju priču:“Dok sam spokojno stajao na raskrsnici, jer je crveno svetlo bilo upaljeno, osetio sam neverovatnu potrebu da kinem. Kinuo sam nesvakidašnje glasno i prilično snažno. To je za posledicu imalo da mi stopalo sklizne sa kočnice što je dalje uzrokovalo da mi se vozilo otkotrlja napred, pravo do branika automobila ispred mene, pre nego što sam počeo da panično gestikuliram i sa novom odlučnošću stajem ponovo na kočnicu. Instruktor je, jasna stvar, dao sebi oduška i nasmejao se, skoro glasno koliko sam ja kinuo.”
Neki su poslali priče svojih prijatelja, ili članova porodice. Marija je kratko poentirala rečenicom: “Moja majka je pokušala da ubaci u rikverc instruktorovo koleno.” Ema je poslala priču, koja podseća na scenu iz nekog nikada snimljenog Tarantinovog filma, o devojci buntovnici. “Moja sestra je došla na polaganje vožnje, sela u auto, okrenula se ka intruktoru i pitala ga, mrtva hladna, koja je od dve papučice gas. Kada joj je ovaj u čudu odgovorio, ona se ipak odlučila za rikverc, zakucavši se pri tom u automobil parkiran iza njih.”
I za kraj, jedan od najupečatljivijih doživljaja sa polaganja vožnje, stigao je od Sare iz Milanovca. “U toku polaganja vožnje, instruktor je pitao mog supruga da li vidi stop znak. Kada mu je ovaj odgovorio potvrdno, istruktor mu je rekao da krene ka njemu. Umesto da upali auto i uputi se ka znaku, moj suprug je otvorio vrata na vozilu i bukvalno peške krenuo ka znaku.”